U svetu finansija, fiat valute su se etablirale kao standardni oblik novca, ali iza njihove navodne stabilnosti krije se kompleksna mreža ekonomskih politika i manipulacija koje često ostaju neprimećene. Mnogi smatraju da fiat sistem i fiat novca koji se oslanja na poverenje i vladine garancije, predstavlja sigurnu i stabilnu luku . Međutim, ovaj sistem je sofisticirana prevara, o kojoj se malo govori.
Ova prevara ne uključuje klasične oblike obmane, već se manifestuje kroz inflaciju, kontrolu centralnih banaka i redistribuciju bogatstva koja koristi samo privilegovane slojeve društva. Dok obični građani trpe posledice smanjenja kupovne moći, elitne finansijske institucije uživaju u prednostima novog novca koji ulazi u sistem.
Oduzimanje kupovne moći
Kada država ili centralna banka štampa više novca i izaziva inflaciju, građani doživljavaju smanjenje kupovne moći jer cene rastu dok njihove zarade i uštede ne prate isti tempo. U osnovi, inflacija deluje kao “skriveni porez” na štediše, jer novac u njihovim rukama postaje manje vredan. Ovo je poseban problem za građane sa fiksnim primanjima ili onima koji nemaju pristup sredstvima koja mogu da “pobegnu” od inflacije (kao što su zlato,bitcoin ili nekretnine).
Redistribucija bogatstva kroz Cantillonov efekat
Cantillonov efekat objašnjava kako novoštampani novac prvo dolazi do onih najbližih centralnim bankama obično su to velike finansijske institucije, korporacije i državni sektori. Oni prvi dobijaju novac i mogu ga iskoristiti pre nego što inflacija stigne do ostatka ekonomije, što im daje prednost. Štediše, radnici i obični građani tek kasnije osećaju posledice kroz više cene, čime dolazi do prenosa bogatstva od većine građana ka privilegovanima.
Nedostatak transparentnosti i pritisak na štediše
Građani često nisu svesni pravog stepena inflacije, jer vlade koriste prilagođene metode za obračun inflacije koje ne uzimaju u obzir sve faktore koji utiču na rast životnih troškova. U situacijama gde inflacija rapidno raste, građani osećaju pritisak da troše umesto da štede jer je vrednost njihovih ušteda podložna stalnom smanjenju. To može delovati kao manipulacija ka potrošnji umesto ka štednji i dugoročnom planiranju.
Kratkoročni potezi koji ugrožavaju dugoročnu stabilnost
Inflacija je ponekad rezultat kratkoročnih političkih odluka koje služe za privremeno “popravljanje” ekonomije (poput stimulativnih paketa). Kada se novac štampa da bi podržao državne projekte ili javne radove bez stvaranja stvarne vrednosti, posledice snose svi građani kroz rast cena i devalvaciju novca. Ovakve odluke mogu delovati kao neka vrsta prevare jer dugoročno podrivaju ekonomski položaj stanovništva zarad političkog interesa.
Stvaranje zavisnosti od duga
Centralne banke podstiču ekonomiju niskim kamatnim stopama i dodatnim štampanjem novca, što stvara ekonomsku zavisnost od duga. Ljudi se sve više zadužuju jer zaduživanje postaje jeftino, ali u trenutku kada se kamatne stope povećaju, taj dug postaje težak teret. Ekonomija koja zavisi od zaduživanja može izgledati stabilno na kratke staze, ali je veoma podložna krizi na duge staze, što može naneti štetu mnogim građanima.
Bitcoin kao zastita od prevare
S druge strane, Bitcoin se pojavljuje kao rešenje za zastitu od fiat prevare, nudeći decentralizovanu, transparentnu i deflatornu alternativu koja ne zavisi od vlada ili centralnih banaka. Kao ograničena valuta sa jasnim pravilima emisije, Bitcoin pruža zaštitu od inflacije i omogućava korisnicima da preuzmu kontrolu nad svojim finansijama.
Pogrešna Percepcija Stabilnosti
Jedna od najčešćih zabluda je da je fiat novac stabilniji od Bitcoina. Mnogi ljudi veruju da je fiat valuta, uz podršku vlada i centralnih banaka, sigurnija i manje podložna fluktuacijama od bitcoina. Međutim, ova percepcija zanemaruje fundamentalne probleme fiat sistema. Inflacija može brzo obezvrediti kupovnu moć fiat novca, dok je Bitcoin, iako često nestabilan na kratkoročne razlike, ograničen na 21 milion jedinica, što ga čini deflatornom valutom.